STOGODIŠNJICA ROĐENJA NELSONA MANDELE

Stogodišnjica rođenja Nelsona Mandele obeležena je 14.septembra u Muzeju Afričke umetnosti, u prisustvu g.Aleksandra Gajovića, državnog sekretara za kulturu, članova diplomatskog kora i članova akademske zajednice.

Događaj je otvorio g. Abdelhamid Šebšub, Ambasador Alžira u Beogradu i Doajen afričkih Ambasadora akreditovanih u Srbiji.

U svom govoru, Ambasador Alžira podsetio je na angažovanje Nelsona Mandele na dugotrajnom putu Južne Afrike ka slobodi, istakavši njegovu nepokolebljivost u odbrani principa slobode, pravde i mira, kako na afričkom kontinentu tako i drugde u svetu, uprkos žrtvama koje je zbog toga morao da podnese.

G.Šebšub je podsetio takođe i na Mandelin boravak u Alžiru, u kome je boravio pre sticanja nezavisnosti kako bi se nadahnuo tehnikama borbe koje su borci alžirske Vojske za nacionalno oslobođenja koristili.

Podsetio je i na ulogu, koju je u svojstvu predsednika 29.zasedanja Generalne Skupštine UN imao Predsednik Abdelaziz Buteflika (Abdelaziz Bouteflika), tada Ministar spoljnih poslova, u izbacivanju rasističkog režima u Pretoriji iz Ujedinjenih Nacija što je označilo i početak njene međunarodne izolacije sve do njegovog pada 1990.

Na ovom događaju promovisana je i engleska verzija knjige « Mandelin kod », autorke Vesne Jugović da Vinča.

Veliko interesovanje publike izazvao je i razgovor o delu Nelsona Mandele, onako kako je to delo predstavljeno u knjizi, koji je zatim usledio.

****

Govor Nj.E.G. Abdelhamid Chebchoub-a Ambasadora 

“Ekselencijo, g. Aleksandar Gajović, Državni Sekretaru za kulturu

Ekselencije gospodo Ambasadori i šefovi diplomatskih misija,

g. Dragoljube Kojčiću, direktore izdavačke kuće IT,

g. Roberte Čobane, generalni direktore Colour Press Grupe,

Dame i gospodo,

Dragi prijatelji,

Zahvaljujem svima vama što ste se odazvali pozivu, a u ime svih nas, zahvaljujem pre svega, gospođi Mariji Aleksić što nam je stavila na raspolaganje Muzej afričke umetnosti kako bi obeležili stogodišnjicu rođenja Nelsona Mandele.

Nema boljeg mesta od ovog prostora, okupanog afričkim bojama , u kome se čuva deo našeg kulturnog nasleđa, za odavanje pošte tom velikom čoveku Afrike.  

Želeli smo da mu poštu odamo prevenstveno kroz promociju knjige   « Mandela’s Code », autorke gđe Vesne Jugović Da Vinča, knjige koja mu je posvećena i koja je prvo objavljena na srpskom jeziku, a čiju će vam englesku verziju,  izvesno bolje nego ja, danas predstaviti sama autorka.

Ovo delo, napisano sa velikom osećajnošću i dubokim traganjem za istinom, po mom mišljenju, istovremeno verno odslikava i veličinu tog čoveka i njegovu veliku jednostavnost.

Divljenja vredan portret koji je izradila gđa Vesna, svakim redom nam otkriva da principi koje je Nelson Mandela branio, kao i snaga njegovih ubeđenja, jesu zapravo karakterne crte njegove ličnosti i njegove prirode, i da su te crte ostale postojane uprkos svim žrtvama koje je  čitavog svog života podnosio.

I ja, u svojstvu Doajena afričkog diplomatskog kora i moje kolege, afrički Ambasadori i šefovi diplomatskih misija, ponosni smo što sa svima vama, obeležavamo ovu godišnjicu i odajemo priznanje tom hrabrom sinu Afrike.

A kao Ambasador Alžira dvostruko sam ponosan zbog posebnih veza koje su Nelsona Mandelu povezivale sa mojom zemljom, koju je posetio pre sticanja nezavisnosti kako bi se nadahnuo tehnikama koje su alžirski borci koristili u njihovoj borbi protiv kolonijalnog sistema, i koju je ponovo posetio odmah nakon što je pušten na slobodu, kako bi  Alžiru zahvalio na podršci koju je pružio narodu Južne Afrike tokom njegove dugotrajne borbe za slobodu. 

Tim povodom, ne mogu a da ne podsetim, da je 1974. na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija kojom je predsedavao Predsednik Abdelaziz Buteflika, tada Ministar spoljnih poslova, a uz podršku nesvrstanih zemalja, rasistički režim iz Pretorije isključen iz Ujedinjenih Nacija što je označilo i početak njegove međunarodne izolacije.   

« Mandela’s code » bi danas više nego ikad, trebalo da bude kodeks ponašanja svakog čoveka jer se svet ponovo suočava sa izopštavanjem, nepravdom, netolerancijom, a mir je i dalje ugrožen u više regiona sveta. 

I uveren sam da bi Mandela da je i dalje živ, nastavio da podržava sve one narode koji se i dalje bore za svoju slobodu i nezavisnost u Africi, u Palestini, ili na bilo kom drugom mestu na kome su narodi ljudi još uvek pod stranom dominacijom.

Ovom temom će se izvesno baviti i panel diskusija na temu “Šta bi Mandela danas uradio” čiji je moderator naš prijatelj, Danilo Milić, čovek od velikog iskustva I znanja o našem kontinentu.

Zbog toga želim da u ime svih vas, zahvalim gospođi Vesni na njenom radu i na tome što nam je podarila štivo koje vas pozivam da pročitate i koje nam daje priliku da se ponovo podsetimo veličanstvenog dela « Madibe » .  

Hvala na pažnji.”

 

Comments are closed.

Copyright Ambassade d'Algérie en Serbie 2015 • Tous droits réservés